У пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмачкалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака. Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта: на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине...
После ослобађања Србије, све до Другог светског рата, а делимично и у Титовој Југославији, српска гробља на Кајмакчалану, расута на око 96 локација, посећивали су највиши представници државе, сваке године на Петровдан, на Кајмачкалану су се окупљали преживели ратници да обележе велику победу и одају почаст својим палим саборцима. О гробљима се организовано бринуло...
- До већине српских гробаља данас се долази само џиповима и пешице, џомбастим и често неприступачним путевима. Гробови су зарасли у траву, често су утонули у земљу или су сакривени у шибљу, негде их је однела вода... 
На неким локацијама се уопште “не виде”, као да их није ни било, али, захваљујући једној карти из 1920. године, успео сам, годинама обилазећи овај простор, да лоцирам свако место где је сахрањен бар један српски војник, али нажалост, немамо ни новца, ни стручњака да та места поново достојно обележимо - каже Раде Кнежевић, искусни планинар из Лепосавића и члан Удружења потомака ратника (1912-1920), који је са групом планинара из целе Србије и потомцима славних ратника неколико дана чистио запуштена гробља на Кајмачкалану. Чистили су гробове и уређивали гробља на Груништу, Студеној води, Грунишком вису, Петелину, Будимирцима, Бачу, Живојну, Добровени...
ПОТРЕБНА ПОМОЋ ДРЖАВЕ
- БОЈИМ се да ће се избрисати белези најславније српске историје, већ пуно тога је избрисано, последњи је тренутак да наша држава формира стручне тимове који ће обићи Кајмакчалан, лоцирати сва гробља и гробове и направити план за њихову трајну заштиту. Спремни смо да, у границама наших могућности, пружимо максималну помоћ. Прилика да се “бар мало поправимо” је стогодишњица битке на Кајмакчалану коју ћемо, окупљањем на Петровдан, обележити идуће године, а надамо се да ће се у обележавање укључити и држава - додаје Кнежевић.
Планинари и потомци ратника на гробљу на Кајмакчалану
ВОЈВОДА ВУК
ПЛАНИНАРИ из Србије пронашли су на Кајмакчалану, на Грунишком вису, потпуно запуштен, оштећен, оронуо и недоступан споменик Војину Поповићу, легендарном војводи Вуку, пуковнику српске војске који је на Кајмакчалану страдао у храбром и самоубилачком јуришу на бункер бугарске војске. Још пуно оваквих споменика и белега, најхрабријим српским јунацима, сакривено је по јаругама, шумама и врлетима Кајмакчалана.
Чесма на локалитету Студена, вода се једва назире