Translate

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 12. новембар 2015.

Квадратура круга: Пава и Ахмет и Бизмарк



Објављено је 01.12.2014.
Квадратура круга: Пава и Ахмет и Бизмарк

Пре три и по века у Вранешу код Бијелог Поља родила се љубав између Ахмет паше Хасанбеговића и Паве, јединице вранешког кнеза Николе Миликића. 

понедељак, 09. новембар 2015.

У корову ...

Планинари и потомци ратника чистили српска страдалишта на Кајмакчалану. До многих гробова немогуће прићи. Бришу се белези наше славне историје 



У пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмачкалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака. Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта: на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине...
После ослобађања Србије, све до Другог светског рата, а делимично и у Титовој Југославији, српска гробља на Кајмакчалану, расута на око 96 локација, посећивали су највиши представници државе, сваке године на Петровдан, на Кајмачкалану су се окупљали преживели ратници да обележе велику победу и одају почаст својим палим саборцима. О гробљима се организовано бринуло...
- До већине српских гробаља данас се долази само џиповима и пешице, џомбастим и често неприступачним путевима. Гробови су зарасли у траву, често су утонули у земљу или су сакривени у шибљу, негде их је однела вода... 
На неким локацијама се уопште “не виде”, као да их није ни било, али, захваљујући једној карти из 1920. године, успео сам, годинама обилазећи овај простор, да лоцирам свако место где је сахрањен бар један српски војник, али нажалост, немамо ни новца, ни стручњака да та места поново достојно обележимо - каже Раде Кнежевић, искусни планинар из Лепосавића и члан Удружења потомака ратника (1912-1920), који је са групом планинара из целе Србије и потомцима славних ратника неколико дана чистио запуштена гробља на Кајмачкалану. Чистили су гробове и уређивали гробља на Груништу, Студеној води, Грунишком вису, Петелину, Будимирцима, Бачу, Живојну, Добровени...
ПОТРЕБНА ПОМОЋ ДРЖАВЕ
- БОЈИМ се да ће се избрисати белези најславније српске историје, већ пуно тога је избрисано, последњи је тренутак да наша држава формира стручне тимове који ће обићи Кајмакчалан, лоцирати сва гробља и гробове и направити план за њихову трајну заштиту. Спремни смо да, у границама наших могућности, пружимо максималну помоћ. Прилика да се “бар мало поправимо” је стогодишњица битке на Кајмакчалану коју ћемо, окупљањем на Петровдан, обележити идуће године, а надамо се да ће се у обележавање укључити и држава - додаје Кнежевић.
Планинари и потомци ратника на гробљу на Кајмакчалану
ВОЈВОДА ВУК
ПЛАНИНАРИ из Србије пронашли су на Кајмакчалану, на Грунишком вису, потпуно запуштен, оштећен, оронуо и недоступан споменик Војину Поповићу, легендарном војводи Вуку, пуковнику српске војске који је на Кајмакчалану страдао у храбром и самоубилачком јуришу на бункер бугарске војске. Још пуно оваквих споменика и белега, најхрабријим српским јунацима, сакривено је по јаругама, шумама и врлетима Кајмакчалана.
Чесма на локалитету Студена, вода се једва назире




У корову гробови јунака | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 02. новембар 2015.

Како зубари могу бити вишак, и у Београду и у Нишу, и у Кучеву и у Ужицу, у земљи Србији где толико има грађана којима је потребна помоћ зубара?



Уколико до краја ове године држава и локална самоуправа системски не реше проблем Стоматолошке службе нишког Завода за хитну медицинску помоћ, дванаесторо преосталих, неуговорених радника могло би да буде проглашено технолошким вишком.
Финансијски проблеми нишке Хитне помоћи који датирају од пре неколико година, због чега је ова установа била дужна многим добављачима и кубурила са погонским горивом за своја возила, углавном су били повезани са дуговањима према неуговореним радницима, кажу из Завода. Иако је ситуација делимично решена, и за разлику од претходног периода Хитна није у блокади, дуговања и даље постоје, а велики проблем представљају и зубари и техничари који не примају плате.
- Нисмо се ни примакли решењу проблема, јер и даље имамо дванаест радника Стоматолошке службе и даље су неуговорени, тако да РФЗО не обезбеђује новац за њихове плате а дуговања стоје, тако да је ситуација заиста компликована - каже др Бранислав Ничић, в. д. директора нишке Хитне службе.
Један од предлога руководства локалне самуправе, о коме се већ разговарало, био је и да они наставе да раде, али под окриљем Дома здравља као дежурна служба.
- Уколико би се то десило, остали би да раде у просторијама Завода за хитну медицинску помоћ, али би институционално били везани за Дом здравља, јер он има право да организује Стоматолошку службу и за одређени број екипа добија новац од РФЗО, што нажалост није случај са Хитном помоћи - наводи Жарко Ранковић, градски већник.
ТЕРЕТ ЗА ГРАД
- УПОЗОРАВАЛИ смо и бивши менаџмент да ће ти стоматолози и остали које не препознаје држава, на крају угрозити основну функцију Хитне - истиче Љубивоје Славковић, заменик градоначелника.
- Управо због тога смо пре неколико месеци морали из буџета да дајемо новац како би у Хитној сипали гориво, јер су паре покупили стоматолози који су са аспекта државе проблематични већ скоро четири године, али и даље су радили тамо.
ЛОША ИДЕЈА
МЕНАЏМЕНТ Дома здравља се не слаже са идејом да радници зубне службе пређу на терет буџета ове установе.
- Град је наш оснивач и ми морамо да поштујемо одлуке, али сматрам да то није добра идеја, јер смо и ми били у проблемима до пре неколико година баш због неуговорених радника. Без проблема из својих средстава плаћамо њих седамдесетак, а стоматолошка служба нам заиста није потребна - тврди др Милорад Јеркан, директор Дома здравља.
Зубари су сад вишак? | Србија | Novosti.rs

недеља, 25. октобар 2015.

Приштина хоће да окупира српске светиње

ОЦЕЊУЈУЋИ захтев Косова за чланство у Унеску, новим институционалним насиљем над српским народом и имовином Српске православне цркве, владика Теодосије, епископ рашко-призренски у интервјуу "Новостима" опомиње да монаштво и свештенство као и српски народ неће дозволити злоупотребу својих светиња и да ће се поменутим намерама Приштине супротставити мирним, али одлучним средствима.
Евентуални улазак Косова у Унеско, што би било противно Резолуцији УН 1244. и уз оштро противљење нашег народа и Цркве, која је и власник сва четири Унескова објекта на Косову и Метохији, представљало би озбиљну политичку компромитацију ове угледне институције. Косовски званичници већ победнички шаљу по интернету слике и постере Грачанице и наших манастира са натписом - Косово у Унеску. Та слика најбоље показује њихове праве, али уз то и неискрене намере, истиче епископ рашко-призренски Теодосије, који на питање да ли верује гаранцијама које су званичници из Приштине дали Унеску да неће преименовати манастире уписане на листи ове организације као српска баштина, указује да главни аргумент који се овог пута, од Приштине, могао чути у Паризу јесте да ће Косово штитити објекте СПЦ.
- Познавајући их добро, ми смо уверени да они нису спремни да то и ураде, уколико се претходно јасно и недвосмислено не обавежу на то у оквиру Бриселског споразума, што они засад одлучно одбијају.
* Евентуални улазак Косова у ову организацију у СПЦ се оцењује као наставак културне репресије коју према српском народу спроводе власти у Приштини? Шта би следеће могло да се нађе на мети албанизације?
- Главни циљ косовских институција, који смо могли да видимо из њиховог нацрта Закона за културну баштину и који су преко владе послали у њихову скупштину, био је да се сва културна баштина прогласи имовином такозване Републике Косово. И међународни представници су видели да је овде реч о дискриминаторном тексту и тражили су да се предлог тог закона хитно повуче. Ипак косовска влада је слањем овог закона у скупштинску процедуру показала какве стварне намере има, посебно према баштини наше цркве, коју желе да косоваризују и коначно албанизују, мењањем историје и обмањивањем света да на Косову постоје толеранција и слобода.
СА ЧИМ ЋЕМО ПРЕД МИЛОША* СТРАХУЈЕТЕ ли да ће у неком тренутку преговора са ЕУ признање Косова бити наметнуто Београду као услов око кога нема "цењкања" и мислите ли да би они који буду у том тренутку на власти пристали на то?
- Нико нема право да потписује оно што су генерације вековима чувале и браниле као тапију српског народа. Дубоко верујем да наша влада то добро разуме и да тренутно добро ради. За нас Србе, у овом тренутку је врло важно да испунимо две заповести. Прво, представници наше државе никада и ни под каквим условима не пристану на независност самопроглашене државе Косово. Друга је, да сви ми који данас живимо на тим светим просторима, по сваку цену сачувамо своју имовину и присуство, притом чувајући свој духовни и национални идентитет. Ако у овоме успемо, имаћемо со чим изићи пред Милоша. То је једино могуће и за све нас најбоље у овој ситуацији.
* О међународним гаранцијама за статус, положај и имовину СПЦ у Покрајини дуго се говори. Постоји ли спремност ЕУ да стане иза СПЦ на КиМ?
- Мислим да је у интересу ЕУ да се о положају СПЦ на Косову и Метохији разговара у Бриселу и да је међународна заједница и овог пута, као и у протеклим преговорима у Бечу, спремна да се укључи, како би се дуготрајно заштитило духовно и културно наслеђе нашег народа и Цркве на овим светим просторима. Бар до сада, највиши светски званичници ову ствар нису доводили у питање. Надам се да ће успети да докажу и представницима косовских власти у Приштини да је и за њих боље да не отварају сукоб са Црквом.
* Пријем Косова у Унеско оцењујете као отворену окупацију српских светиња у Покрајини?
- То је својеврсан покушај отворене окупације, јер одређене структуре у косовским институцијама активно раде на фалсификовању историје и отмице вишевековног српског наслеђа. Ми ћемо им се, свакако, супротставити мирним и цивилизованим методима, притом користећи сва наша права, а понајвише молитву и богослужење. То су живи и богослужбени објекти, а не споменици и музеји како би они прижељкивали да то буду, и сваки покушај њихове злоупотребе биће свуда у свету објављен као пример кршења основних хришћанских верских права. У ситуацији када на Косову и Метохији све више јача исламизам, такав отворени сукоб са СПЦ биће веома штетан за Приштину, и они то знају. Зато ће морати добро да размисле о извесном компромису и дијалогу у Бриселу, када је у питању баштина Српске православне цркве, као власника свих тих добара.
* Да ли је било покушаја из СПЦ да дигне глас када су неке њене цркве у званичним документима приштинске администрације већ представљене као албанско наслеђе?
- До сада је било таквих спорадичних покушаја, али смо ми благовремено реаговали преко међународних представника и многе провокације од Приштине биле су кориговане оштрим приговорима ЕУ и САД. Западним земљама, свакако, није у интересу да се Косово прикаже као ентитет који терорише хришћанску цркву и средњовековне манастире и зато очекујемо њихову неопходну помоћ у овом процесу. Улазак Косова у Унеско за многе стране земље је више политичко питање балансирања ситуације на Косову и Метохији, која им полако измиче контроли због растућег екстремизма и све теже економске ситуације на КиМ.
* Делите ли став да се са нашом контраофанзивом против пријема Косова у Унеско закаснило?
- Рекло би се да су наше дипломате предузимале све што је у њиховој моћи, али евентуални улазак Косова у Унеско није питање које је дошло због нечије бриге о заштити културног наслеђа, а још мање бриге Приштине, већ је то део политичке кампање, да се тренутно стабилизује ситуација на Косову. Све је то сада некоме преко потребно, с обзиром на то да је Приштина присиљена да прихвати Суд за ратне злочине припадника ОВК и формирање Заједнице српских општина, иако ово друго већ данима блокирају сузавцем у парламенту. Ово су политичке игре и мислим да, иако има добронамерних који слушају глас савести, већина оних који одлучују по питању пријема Косова у Унеско, прате политичке инструкције центара моћи.
* Сматрате ли после свега да ће Заједница српских општина имати политичку снагу да заштити права Срба на КиМ?
- Ако се Заједница српских општина оствари у свом правом смислу и са конкретним правима, која неће бити симболична већ ће имати и елементе извршне власти на српским просторима, то може бити врло важан фактор за будућност Срба који желе да живе на Косову и Метохији.
* Како доживљавате када се у Србији износе "отрежњујући" ставови поводом статуса Косова којима се позива на "прихватање реалности на терену"?
- Тренутно нас дубоко забрињавају штетне изјаве појединих интелектуалаца који заузимају високо место у српском народу. Тим својим мудровањем, које је лишено Божијега духа и хришћанске наде, они, свесно или несвесно, индиректно гурају српски народ у дефетизам и позивају га на колективно исељавање. Мислим да је овде реч о мањини лица која, у правом смислу, не познају ситуацију на Косову и Метохији. Желим да верујем да су то појединачни и усамљени случајеви. Ових дана, на састанку у Председништву Србије, сви смо, па и представници САНУ, заузели чврст и јединствен став поводом нашег односа према статусу Косова и Метохије и евентуалног уласка Косова у Унеско.
ОБНОВА ЦРКАВА И ПРОПАГАНДА КОСОВСКИХ ЗВАНИЧНИКА

* НАЈАВИЛИ сте да ће Епархија рашко-призренска, у случају пријема Косова у Унеско, обуставити директне контакте са косовским званичницима, а да ће своје проблеме са Приштином решавати посредством међународних представника?
- Ми смо већ суспендовали до даљег све контакте са представницима приштинских институција, и то у знак протеста због агресивне кампање косовских званичника, у којој су пред многим земљама света ширили пропаганду о срушеним џамијама на Косову и Метохији. Том приликом, тендециозно су прећутали систематско уништавање нашег хришћанског наслеђа, или га маргинализовали. Много је цркава још у рушевинама и много српских гробаља стоји још оскрнављено и разровано. Ми имамо велику жељу да све то обновимо, али једино у склопу механизма, сличног ономе који смо имали са Саветом Европе, а који је прекинут 2010. године, јер косовске власти нису желели да више раде са Заводом из Београда. Сада настављамо обнову светиња понајвише нашим средствима, уз помоћ Канцеларије за Косово и Метохију, Руске православне цркве, Комисије ЕУ, норвешке владе и других добротвора широм света, али не и са Приштином.




Владика Теодосије: Приштина хоће да окупира српске светиње | Политика | Novosti.rs

четвртак, 08. октобар 2015.

Лаж о ударима на Палмиру, и коментари

Трагом вести

Нема рата Русије и Америке

Руски ловци нису због грешке у навигацији повредили ваздушни простор Турске, иако се званична Москва тако правдала

"Су-34": постављање бомби са ласерским навођењем у бази код Латакије (Фото Спутњик / Димитриј Виногров)
Пензионисани британски генерал Џон Хекет описао је почетак трећег светског рата у својој чувеној књизи као сукоб између јединица ЈНА и Варшавског пакта, са једне стране, и трупа НАТО-а, са друге стране, на потоку Бреганица, на словеначко-хрватској граници, управо на потоку који су протеклих дана мигранти ноћу тајно покушавали да пређу. Сукоб цивилизација? Генерал је изгледа нешто ипак погодио, ако мигранте посматрамо као покушај дестабилизације ЕУ, по Доналду Туску. У свему осталоме је промашио.
Ипак, налазимо ли се то у предвечерју трећег светског рата, како процењује америчка публицисткиња и добитница Пулицерове награде Ен Еплбаум, која је за бечки „Пресе“ коментарисала руску војну акцију у Сирији. Она је, наиме, уверена да тако и почињу светски ратови. Изгледа да ни „Пулицер” више није оно што је био, или је проблем у томе што је госпођа Еплбаум супруга пољског националисте Радека Сикорског, доскора министра спољних послова ове земље који предњачи у антируском расположењу.
Јер, није руски ловац-бомбардер „Су-30СМ” због грешке у навигацији залутао у ваздушни простор Турске, иако је Москва тако то представила Анкари и извинила се: грешка у навигацији код тог типа авиона напросто није могућа. Тога су свесни и Турци, који знају да је само дан касније један сиријски „МиГ-29”, али без икаквих ознака припадности некој држави, на нишану свог радара неколико минута држао два турска авиона Ф-16. Реч је о игри живаца, руском испитивању брзине реакције система противваздушне одбране Турске, али и НАТО-а у том делу света. Нешто што је било уобичајено у време хладног рата, када су амерички и совјетски авиони чак и пуцали једни на друге, при чему је било и оборених авиона.
Али није због тога избио трећи светски рат. Чак ни због велике ракетне кубанске кризе почетком шездесетих година прошлог века, када су Совјети и Американци држали своје нуклеарне снаге под највећим степеном приправности. Па неће ни сада бити никаквог великог светског рата због Сирије јер је велики светски рат могућ још само између великих сила: Америке, Русије, Кине. Неко је давно, у време хладног рата, у „Њујорк тајмсу“ парафразирао Анрија IV тврдећи да „Париз не вреди једне мисе“. Зашто је Де Гол ишао на стварање француских нуклеарних снага? Па зато што је добро знао и био свестан да Вашингтон никада неће ризиковати термонуклеарни рат са Москвом због Париза. А тога су били свесни и у Лондону када су својевремено кренули у стварање своје подморничке нуклеарне флоте. Нема те земље у Европи због које би Њујорк, Вашингтон, Сан Франциско нестали у термонуклеарном Армагедону.
Ни један амерички председник то не би одобрио. Председник САД Хари Труман сменио је генерала Дагласа Макартура само зато што је предложио да се у Корејском рату, у ситуацији када су америчке снаге биле пред тоталним поразом, употреби атомско оружје. У време када га Кинези уопште нису имали. Јесте да НАТО гарантује колективну безбедност својим чланицама, али то је теорија, живот је нешто друго. Да ли можете да замислите да би САД ризиковале нуклеарни рат због, рецимо, Летоније? Или због Турске?

Руски СУ-24 слеће после обављеног задатка (Фото Ројтерс / Министарство одбране Руске Федерације)
Не мислим ту на неке успаљене америчке сенаторе и конгресмене, од којих неки још имају ратне фрустрације из Вијетнама, већ на америчког председника, који је око Сирије већ спустио лопту коју су му жустро набацивали генерали из Пентагона. Барак Обама ће до краја мандата можда и оправдати Нобелову награду за мир.
Ни Турска неће заоштравати односе са Русијом због тога што су један или два руска авиона залутала у њен ваздушни простор. Можда ће пожалити што је НАТО повукао ПВО систем „патриот“ са турско-сиријске границе, па га сада можда и врате. У сваком случају, игре авиона око границе, по ваздушном моделу „лудог Ивана“, биће настављене, и једни и други тестираће брзину реакције оних других. НАТО ће сада довући у ту област све могуће техничке уређаје за снимање и праћење електронских мера и потеза Руса ради архивирања „рукописа“. Над Сиријом сада у свемиру виси најмање пет америчких сателита типа КХ. Руска средоземна група ратних бродова већ има ефективну блокаду обале Сирије, чиме се Исламска држава одгурује ка унутрашњости Сирије.
Руси ће наставити и са бомбардовањем положаја Исламске државе истовремено откривајући целом свету велику америчку превару. Наиме, питање за милион долара гласи: како су то Американци са најсавременијим обавештајним средствима и најмодернијим авионима годину дана пропуштали да униште складишта горива, муниције, кампове за обуку, камионе, тенкове и оклопна возила снага Исламске државе? А све су то годину дана гледали и знали где се налази. И нису уништили.
Преваре и завере у светској политици заиста постоје,  арогантно одбацивање њиховог постојања, намера и резултата је кратковидо, претенциозно и глупо. Берзом се манипулисало и манипулише се, случај „Луситаније“ и Први светски рат, Перл Харбор, Залив свиња на Куби, Кореја, Тонкиншки залив и Вијетнам, Доминикана, Гренада, Сомалија, Хаити.
Све превара до преваре... 
-----------------------------------------------------------
Москва: лаж о ударима на Палмиру
Москва – Министарство одбране Русије одбацило је као „потпуне лажи” тврдње да су руски авиони извели ваздушне ударе на сиријски град Палмиру. „Сви извештаји страних медија да су руски авиони извели ваздушне напада на град Палмиру потпуна су лаж”, рекао је портпарол министарства Игор Конашенков. „Наша авијација у Сирији не гађа насељена подручја нити споменике културе”, рекао је он.
Према његовим речима, Исламска група је то искористила у Палмири и, према извештајима неких страних медија, недавно разнела чувену Тријумфалну капију у том древном граду. Сиријска државна телевизија јавила је раније јуче да су руски авиони гађали положаје Исламске државе у сиријском граду Палмири и северној покрајини Алепу. Танјуг
Мирослав Лазански објављено: 08.10.2015. у Политици
__________________
    И КОМЕНТАРИ
     Радо Мир | 08/10/2015 11:52
Зашто прво 'умерени' терористи, па тек онда и они неумерени?! Зато што су се ови први најближе примакли и озбиљно угрожавају легитимно изабрану власт. Погледајте мапе.
Руси су се изјаснили да неће дозволити ирачки или либијски сценарио (у режији Фашингтон-а), а то значи одбрану председника Асада. Шта ту није јасно?!
@Nikola Nesic "Руси ће наставити и са бомбардовањем положаја Исламске државе истовремено откривајући целом свету велику америчку превару." A da sacekamo malo sa ruskom kampanjom u Siriji I vidimo sta je pravi razlog i koji su efekti akcije?
Ви слободно чекајте. Ја немам дилеме (уопште нисам једини) који су стварни разлози. О ефектима се већ увелико прича. Главни је ефекат да је једна земља стала на чело угњетених широм света. Земан је.
Mirko Dusanavic | 08/10/2015 12:04
Treci svetski rat se vodi ekonomskim putem i preko proksija. SAD je tako zapoceo treci svetski rat ekonomskom blokadom i pucem u Kijevu, i u Siriji za koju je znao da je saveznik Rusije u kojoj ona ima vojne baze. To sto te dve zemlje nisu imale nikakav formalni ugovoro o odbrani poput nato dokumenata nije bitno. Rusija je sada odlucila da silom slomi taj napad na nju i njenog saveznika i odblokira ekonomski napad na svoju zemlju. Svi znamo da Turci kupuju naftu od tih muzdahedina za jeftine pare i da podrzavaju ISIL bas kao i SAD i VB koji ih koriste za njihove geopoliticke ciljeve protiv Rusije. Medutim dobro su se preracunali. Rusija je mozda tesak za pokrenuti u vojnu akciju ali kada krene tu nema zaustavljanja.
Usain Bolt | 08/10/2015 08:33
Sada cu da uzivam u tome kako ce Rusija pri niskoj ceni nafte baciti na kolena Zapad u novoj trci naoruzavanja...
Uraaaaaaaaaa!!! . | 08/10/2015 08:38
Барак Обама ће до краја мандата можда и оправдати Нобелову награду за мир.
Njegov konkurent nema pretenziju da dobije Nobelovu nagradu za mir - dovoljno je da ju je Gorbacov dobio. Ali, izgleda da se Srbija ponovo priprema za vreme kao iz druge polovine cetrdesetih godina kada nije bilo previse pametno misliti svojom glavom vec to prepustiti onome na tribini kome narodne mase klicu - sve dok ne ode u grob ili ga neko drugi smakne...
Vlajko Sitnicar | 08/10/2015 08:51
Na gornjoj slici je GLONASS vodjena bomba KAB-500S, a ne laserski vodjena, kao sto je napisano ispod slike.
Erik Volk | 08/10/2015 09:02
"...случај „Луситаније“ и Први светски рат, Перл Харбор, Залив свиња на Куби, Кореја, Тонкиншки залив и Вијетнам, Доминикана, Гренада, Сомалија, Хаити...."
A zašto ne spomenuti i možda najeklatniji primer tzv. False flaga - uništavanje WTC u New Yorku 11.9,2001 + zgrade Pentagona.
Dragan Ja | 08/10/2015 09:12
Možda bi G-din Lazanski mogao da nam da neki članak sa njegovim razmišljanem oko seldećeg:
- šta će se desiti (sa Rusijom i svetom) kad Putina više ne bude bilo!?
- koga to Rusija još ima (političara, generala i sl) koji bi bio u stanju da produži ovo što je Putin započeo sa istim tempom?
prevareni citalac | 08/10/2015 09:12
"Нема рата Русије и Америке"

Kako sad odjednom nema, crni Miroslave?! Pa nisi nas valjda i ti ovde zaludjivao sve ove godine?
regionalna sila | 08/10/2015 09:39
"...случај „Луситаније“ и Први светски рат, Перл Харбор, Залив свиња на Куби, Кореја, Тонкиншки залив и Вијетнам, Доминикана, Гренада, Сомалија, Хаити...."
Postoji i drugi "slucaj Vijetnam" i to onaj - SRPSKI!!! Vijetnam je u Srbiji decenijama bio svetli primer cuvanja slobode jednog naroda.
Vijetnam se danas u srpskim medijima tek tu i tamo samo ovlas pomene - ta zemlja kao da je nestala sa geografske karte.
Razlog je dosta jednostavan: Vijetnam je tradicionalno u losim odnosima sa Kinom sa kojom je tokom istorije vodio ko zna koliko ratova. Zadnji njihov rat je veoma svez: bilo je to negde koncem sedamdesetih ili pocetkom osamdesetih godina...Srbija ne sme da se zameri Kini - Vijetnam je zbog toga otisao u zapecak.
Blago nama | 08/10/2015 10:11
Zasto nas onda nisu zastitili 1999. godine kada ne bi ni pod razno ulazio NATO u 3 sv. rat?

Ja samo znam da su dosli da pokupe delove oborenog F-117 neposredno posle obaranja. Kada im je trazena asistencija za Kosmet rekli su nam "sagradite ogradu". Mi koji smo uvek bili pravedni odnosno uz Rusiju prodjosmo najgore iz kog god ugla gledano, no to nije tema. Mene fascinira da neko opravdava izostanak podrske od strane Rusije te 1999. godine i pored svih nedaca koje je imala a evo sada se priznaje da NATO ne bi u 3 sv. rat isao ni zbog bitnijih stvari a ne Jugoslavije tada sto je jasno i vrapcu na grani. Dakle poenta price je "mi vas iskoriscavamo" i to je to.
Русофил© - | 08/10/2015 10:22
Без замерке на одличну анализу, само мала исправка: руско МО је у званичном објашњењу навело да је до упада њиховог авиона у турски вазд. простор дошло због лоших метео услова. Аеродром се налази 30км од границе са турском и при лошим метео условима могуће је слетање само са севера. Обећали су да таквих инцидената више неће бити. То је званично објашњење. Незванични и ближе истини је оно што је навео г. Лазански. Интересантно је да то није био и једини упад, после тога је још један руски авио упао у туски вазд. простор. Тај други инцидент је прошао углавном незапажено. Мени је пак интересантно то што су руси одмах признали да је до инцидента дошло и изразили жаљење. Америма је требало времена да признају да су намерно гађали болницу у Кундузу. Јуче су саудијци (из чувене коалиције 60- којег ли лицемерја!) опет побили цивиле у Јемену. Гађали су свадбу, за сада 15 погинулих. Недавно су побили преко 130 цивила, такође грешком.
mali Gradjanin | 08/10/2015 10:24
Nije lako imati odgovornost i znanje, a pri tom biti i novinar! He he nekad je u intresu naroda i reći neke stvare, a nekada i ne! Ali sve ukupno se slažem da je svetski blam za jednu veliku alijansu kao što je NATO da toliko "tobože" bombarduje ali da pojima nema o skladištima, kampovima itd. Licimeran stav visoke politike! Ipak jedna od važnih pobeda Ruske federaije mora biti i medijska, jer Srbija je izgubila medijski rat svojevremeno i to ju je skupo koštalo.
Dragan Pavlovic | 08/10/2015 11:08
"Zasto Rusija nije usla u rat 1999god"?
A zasto mi gospodo nismo usli u rat da branimo Republiku Srpsku i da odbranimo Krajinu? Kad ste toliko pametni, odgovorite mi!
Petar Petrovic | 08/10/2015 11:19
Amerikanci su stvorili ISIL sa debelim razlogom i ne pada im na pamet da je sad unistavaju jer ako nestane "teroristicke prijetnje" nestace i opravdanja za vojne avanture. Toliko je jednostavno da to i mala djeca mogu razumjeti.
Zmaj . | 08/10/2015 11:42
Poljaci, Česi, Slovaci, Mađari, Rumuni, Bugari, Letonci, Litvanci, Verovatno se pojedoše što su pustili nato da ih koristi kao prvi potrošni ešalon u slučaju neke krize.
A od priče o zaštitnom nato kišobranu nije ostalo ni verbalno N. Ludi poltroni guraju i preostali deo oplačkanih naroda da pristanu da budu potrošno meso zapadnih plajčkaša.Po principu oplačkali smo vas, ajte da potrošimo vaše bedne živote za naredne pljačke. Užas.



недеља, 30. август 2015.

Рашку земљу нудили Босни



ПРИКЉУЧЕЊЕ Босни и Херцеговини наша је непоколебљива жеља, истовремено једино разумно решење које треба спровести до краја. У случају да нашим захтевима на које ми имамо право, а нама можда из неких непознатих разлога не може бити удовољено, ми тражимо самоуправљање Санџаком...
Овако су написали представници муслиманског народа са скупа у Сјеници, одржаног од 13. до 15. августа 1917. године, тражећи од Аустро-Угарске, преко Генералних гувернемана у Београду и на Цетињу и Земаљске владе у Сарајеву, да се бивши Новопазарски санџак припоји Босни и Херцеговини и тако уђе у састав Аустро-Угарске монархије.
У градићу на Пештерској висоравни 25 представника муслимана, међу којима су били и градоначелници 12 срезова са простора некадашњег Новопазарског санџака, уз присуство двојице официра аустроугарске војске из окружне и среске команде, донело је познату Сјеничку резолуцију, захтевајући комадање територије Србије и Црне Горе.
КРАЉ ОСЛОБОДИО ПОТПИСНИКЕ РЕЗОЛУЦИЈЕЗАХТЕВИМА Сјеничке резолуције Аустро-Угарска није могла удовољити 1917, а ни наредне године јер је имала других важнијих питања због настале ратне ситуације. После завршетка Првог светског рата учесницима у доношењу и потписницима резолуције суђено је у Новом Пазару 1919. године. Многи су осуђени на временске казне, али је, како истиче Селимовић, Александар Карађорђевић, после крунисања за краља Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, помиловао осуђене 1921. године.
Учесници скупа, који је, очигледно, организовао окупатор, у писму си изразили дубоко поштовање "које ми одважној војсци Аустро-Угарске монархије дајемо". У исто време, на почетку четврте године одбране Србије у Великом рату, Српска војска је у изгнанству из отаџибине - крварила у рововима Солунског фронта, уз чежњу за родним крајем и вести о зверствима окупатора.
- Конференцијом муслиманских првака у Сјеници председавао је познати аустрофил, Мехмед Изет-паша Бајровић, тадашњи градоначелник Пљеваља. Бајровић је од окупације западног дела Рашке ообласти од стране Аустро-Угарске, па до њене анексије Босне и Херцеговине 1908. године био најзначајнији лиферант аустро-угарским војним гарнизонима у Пљевљима, Пријепољу и Прибоју - пише Салих Селимовић, историчар из Сјенице, у другој књизи "Прилози прошлости Старе Рашке".
Поред Бајровића, Сјеничку резолуцију потписало је још 11 градоначелника: Ризабег Муратбеговић из Новог Пазара, Муратбег Хашимбеговић из Пријепоља, Сулејман еф. Шећерагић из Нове Вароши, Хилмибег Кајабеговић из Бијелог Поља, Дуљко ага Рамхусовић из Берана, Иљаз еф. Ћаловић из Рожаја, Јусуфага Хамзагић из Тутина, Хусеин еф. Хасанбеговић из Прибоја, Рушид еф. Спаховић из Сјенице, Османага Диздаревић из Шаховића и Хусеин еф. Шахман из Будимља.
- Пошто наши односи захтевају другачији поступак него што то сматрају српска и црногорска влада ми молимо К. и К. Војни генерални гувернеман за Србију и Црну Гору да наше захтеве у вези управљања Санџаком поднесе вишој инстанци и да нас до коначног решења тог питања прикључи Босни и Херцеговини, јер управа у тим земљама боље одговара нашим односима - наведено је, поред осталог, у Сјеничкој резолуцији.
Интегрални текст Сјеничке резолуције на немачком језику, како наводе историчари, упућен је главним окупационим властима за Србију и Црну Гору, у Београду и Цетињу, као и Земаљској влади у Сарајеву, уз захтев за пријем на разговоре.
Аустро-угарски официри у Дугој Пољани код Сјенице 1916. године
Тадашње муслиманске вође, слажу се историчари, нису биле у стању да сами нешто конкретније и одлучније ураде без подршке окупатора и страних ментора за остварење својих сеператних циљева.
Они су Србију и Црну Гору, после 1912. године и Првог балканског рата, оптуживали као освајаче и окупаторе његових етничких и историјских територија, док се Аустро-Угарска представљала као ослободилац. У ствари, Аустријанци су на окупираној територији наставили са својом дугогодишњом праксом националног и верског супротстављања, које су спроводили између народа у Монархији. Рачунали су на непревазиђену верску и другу подељеност међу православним и муслиманским становништвом.
Пишући о политици Аустро-Угарске према Рашкој области и намерама Сјеничке резолуције, историчар Ејуп Мушовић је у делу "Нови Пазар и околина" пре пола века истакао:
- Било је то поновно оживљавање идеје Хабзбурга из друге половине 19. века о Санџаку како би га се домогли да би преко њега могли да продиру према истоку, и онемогућили уједињење Србије и Црне.
Белег устаницима, комитама и ратницима 1912-1918. године на Јабуци
Политички правац који је утемељила аустро-угарска дипломатија и војска, а затим изражена "жеља народа Санџака" 1917. године, те формирање ЗАВНОС-а 20. октобра 1943. године у Пљевљима - темељац су данашњих актуелних збивања и захтева за специјални статус или аутономију Санџака, као и прихватања овог назива за некадашње огњиште немањићке државе.
- Аустро-угарска дипломатија је најзаслужнија за наметање имена "Санџак", уместо историјског назива области - "Рашка" или "Стара Рашка", односно Рашка област, како је уобичајено у новије време - подсећа у својим радовима др Славенко Терзић. - Познато је да је термин "санџак" ознака за турску административно-управну област и да је таквих санџака било на стотине широм Отоманског царства од Средње Европе до Азије. Срби су, нажалост, лакомислено и сами почели да прихватају назив "санџак" за историјско језгро своје најстарије државе и тај назив се толико одомаћио да је почео да потискује историјско име територије.
КОРИДОР И ТАМПОН ЗОНА
ИСТИЧУЋИ да су Османлије честим административно-територијалним поделама Рашку област укључивале у више санџака: Босански, Скадарски, Херцеговачки, Пећки, Призренски, Салих Селимовић подсећа да је крајем 18. века основан Новопазарски санџак, а укинут 1877. године и додаје:
- Турски назив за војно и администартивно-управну јединицу у рангу округа не постоји више нигде, али се номинално још једино употребљава за овај простор како би се злоупотребљавао и користио за разноразне политичко-дипломатске манипулације. То је рецидив некадашњих империјалних планова Хабзбуршке монархије уз подршку неких западних земаља, заправо њен коридор за напредовање према Солуну и "тампон зона" између Србије и Црне Горе.

Популарни постови