Translate

Претражи овај блог

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 24. фебруар 2017.

Рђаво мисле о српском народу они који се боје да Југославија значи његово самоубиство и утапање.... / Светислав Стефановић , 97 година доцније



За Југославију
Република, 04. 06. 1920.

Код нас је и правопис био предмет политичке борбе, а слово "ј" било је, једно време, повод самртној мржњи и сасвим грубој борби представника нашег народа. И данас питање правописа не само да није чисто академско, него је управо толико политички оштро да га ни једна политичка странка не сме ни да додирне. Није онда чудо што и назив наше нове државе постаје предметом политичке борбе, и пошто су поједине партије обигравале око њега као гладан око вреле каше, сад га, наједанпут, потржу на дневни ред да би се што више повећао хаос који се вештачки ствара у нашој држави, ради тога да би ловци у мутној води лакше ловили.
                Иако је у првим званичним декларацијама, при прогласу јединства, име Југославије и званично признато и прокламовано, равноправно бар као и државни назив СХС, иако је то име међу нашим пријатељима и савезницима бар исто толико популарно као и хемијска формула СХС (по згодном изразу једног српског лекара), ипак се отпочиње једна колико глупа толико издајничка кампања против, не толико имена Југославије, колико против њене суштине.
                Идући у свима питањима једним одређеним путем, за који мислимо да је пут прогреса, ми и у питању имена и суштине наше нове државе стојимо на гледишту за које верујемо да је гледиште прогреса. Пре свега, замислите какав би изгледао назив будуће државе ако би свака покрајина и ако би све народности тражиле да и њихова имена уђу у државно! Најзад, зашто баш СХС, зашто не ХС2 или С2Х? Формула исто толико оријенталска, необична и јединствена у историји као и СХС. Једино су још Чехословаци успели да споје два народна имена у једну републику: ми покушавамо да три народна имена спојимо у једно краљевство, сада када ни сто имена ни сто титула не могу више да спасу ни једно краљевство.
                Него да, поређења ради, погледамо око себе имена појединих држава. Аустрија је име једне немачке жупе на истоку. Немачка је имала безброј имена, и сва их салила у једно, немачко, које ипак разни народи разно зову: они сами себе зову "Дојче", Французи их зову "Алемани", Словени их зову "Немци", Енглези и Американци их зову "Германи". Ипак су они и са толико имена на страни, и са пуно покрајинских имена унутар земље и народа, претпоставили једно опште име. При том, Прусија, која је за уједињење немачког народа учинила колико и Србија за уједињење Југословена, није немачкој држави наметнула своје име, као што ни славни италијански Пијемонт није наметнуо италијанској држави своје име, него је изабрао један географски појам и назив  Италија. Старе традиције и империје Рима нису ни дошле у обзир, ма колико велике да су. Бугарска је, на пример,  задржала име татарског племена које је продрло на Балкан и подјармило балканске Словене. Французи су задржали име германског племена које је освојило Галију, коју су Римљани колонизовали и цивилизовали. Сједињене америчке државе направили су француски и енглески колонисти, и после ратова за ослобођење и уједињење за државно су изабрали име не својих народа, него име једног од накнадних откривача Новог Света - Италијана Америго Веспучија. Енглеска је уједињено краљевство Енглеза, Шкота и Ираца, а има колективно име Британија, научног порекла, по неком изумрлом племену које је на том острву становало пре Христа и звало се "Брити".
                Било би дуго и бескорисно ређати редом сва имена појединих држава и народа на свету. Из горњег кратког прегледа најглавнијих културних  народа види се да име државе, или самог народа, зависи често од једног историјског каприса, често од историјског или политичког компромиса, од географије, од научне педантерије, и много других сасвим случајних и споредних околности. Познато је и то да су многа народна имена постала од подсмешљивих назива коме је томе народу давао његов сусед, као на пример, што смо ми, Словени, назвали Немце Немацима, као да су неми, јер не умеју говорити нашим, словенским језиком, и тд.
                Код таквог стања ствари сасвим је апсурдно што се код нас једно шире колективно име, које интегралније обележава народно и државно јединство, његову жељу за јединством, узима за предмет најгаднијих напада, све ради тога да се покрајинска имена, као обележја граница између појединих племена нашег народа, у једној чисто физички немогућој спони представе као симбол државног и народног јединства! Ми верујемо у једну дубљу, интимнију свезу између племена нашег народа, у једно интегралније, духовно јединство од оног што је изражено у нашем државном називу. Ми знамо, најзад, да има јужних Словена и изван граница СХС, у Истри, у јужној Македонији и по другим крајевима Балкана, и ми њих нећемо да искључујемо из наше свести ако их је дипломатија Европе и наша сопствена искључила из политичких граница наше државне заједнице.
                Британија није тражила од Енглеза, Шкота и Ираца да се одрекну својих посебних имена, нити су они то учинили. Нити се данас више могу затрти имена читавих народа, нити се може уништити и једна документована политичко-културна вредност. Политичка и културна вредност Србије и српског народа не може се уништити у Југославији. Напротив, она може само добити. Пример Британије то и сувише лепо илуструје.
Веће поприште за развитак културних енергија није све уништавало него снажило. Опште је правило да веће заједнице само помажу у себи снажење мањих; и свест малих у саставу великих скупина само јача постаје. Уосталом, ни једно покрајинско име, ни у новоствореној САД, са њених преко четрдесет и више држава, ни у старој Европи, са свим њеним бројем држава и државица, није исчезнуло за толико векова. Чак ни у јако централизованој Француској није се изгубила Нормандија, Бретања, Шампања и тд.

                Рђаво мисле о српском народу они који се боје да Југославија значи његово самоубиство и утапање. Она, напротив, значи тек његов прави улазак у ред великих народа културног човечанства. Против тога се могу борити само некултурни људи међу балканским политичарима, и само политички игноранти или ниски шпекуланти могу од Југославије правити баука који прети да прождере и утопи Србију.

              =  извор:  Светислав Стефановић  СТАРИМ ИЛИ НОВИМ ПУТЕВИМА 
ОДАБРАНИ ПОЛИТИЧКИ СПИСИ 
(1899-1943) Приредио Предраг Пузић

субота, 31. децембар 2016.

Шум Ораовице / Радомир Батуран, Торонто




(Пролог из романа у рукопису ”Кукасти над Србијом”)

Снимак, Иван Шишман (Заветине)


Има појава у човековом животу које се не дају описати.Носите их у свести читавог живота, јављају се кад оне хоће, некаквим чудним метафизичким путевима.Ни смер им не разазнајете, боју им не препознајете, звук не дефинишете, мирисе не удишете, укусе не осећате, али, ипак, знате да је то оно само ваше, јединствено у вама и око вас кад год сте у неприлици.Знате се као домаћи, препознајете се нејасноћом, безобличјем, али непогрешиво као најпрецизнија кодирана порука и њен прималац.Најсличнија је таласу који има свој ритам, своју брзину, али и звук, и боју, и мирис, и укус, само што их ваша чула тешко препознају, а ваша свест их не уме описати.Разазнаје их и прима несвесно, неким непознатим чулом.Таква ме појава прати од прве свести, кроз све перипетије овог мог гуравог живота, и пратиће ме до скончања.То је шум моје Ораовице, на улазу у Грделичку клисуру, где сам рођен и примио прве сигнале овоземаљског света.Доживљавам је као најлепшу синфонију сунчаних зрака са околних висова, зујања пчела Ораовичким поље и пој жетелица и косаца, брујање црквених звона, блејање и рика блага.А све те зрачне слике и ритам и звук моје Ораовице обједињавао је удвојен, али уједначен, непрестани шум Мораве и Бистрице чији се ехо појачава кроз зијев окомитих страна клисуре. Ту синфонију носио сам у уву где год сам живео: од Ораовице до Београда и Новог Сада, Загреба, Мостара, на окршајима на витешком пољу-небу пилота изнад Београда, Смедерева и Вршца, у пешадијским окршајима у Недићевој Стражи и Љотићевом збору, по европским избегличким логорима, па, ево, слушао сам га пола виека и у Америци и Канади.
Ораовица је заселак села Бистрице које се формирало на речици Бистрици.Ораовица је на источној страни, ближе Јужној Морави.Сместила се на уском Ораовичком пољу, према његовој северној завали, а село Бистриц је на јужној страни.На пољу према Јужној Морави, некако одвојено и сасвим слободно раскрилила се прадедовска кућа.Заштитнички осматра прво помоћне зграде, нешто ниже према котлини, а онда погледом обухватила цело поље и својим, скоро увек отвореним јужним и источним прозорима мотри на целу котлину и Грделичку клисуру.На истоку се види Карамановац, Лесковачко поље, Грделица и Кале, а на западу Прељане, Тумба, Граово, Влаина, Студена вода, Кукавица и Српска црна гора.Иако је Ораовица окружена висовима и на самом улазу у Грделичку клисуру, дугачко поље уз реку даје јој питомост и родност.
Чудесна је та Грделичка клисура: ни предугачка, ни прекратка; ни предубока, ни плитка; и окомита, и каменита, али и шумовита. То је зев родопске планине, са увалама и пољима која су хранила свој народ у овом сиромашном парчету Србијице на овом делу Јужне Мораве.Марљиви сељани засијавали су свако парченце земље, неуморно окопавали, косили и сакупљали летину.У мојој Ораовици сам научио да је срамота просити, да радом увек можеш себи обезбедити живот.Тек сам у Америци видио да се људи не стиде лењости и прошње.
Поред Мораве вијуга ”Царска џада” која спаја Београд и Солун.Грделичка клисура одвајкада је било најопасније место на том путу.Српски ’ајдуци су ту правили заседе турским караванима и војскама, после комите и, у новије време, комунисти.
Највеће место у Грделичкој клисури је варошица Грделица.У историји је позната као српско стратиште из Првог светског рата, где су нас Бугари клали к’о овце.У Топличкој буни 1917.и живе су људе затрпавали у кречане и бунаре.И мог прадеду Стаменка – ”деду Менка”, како су га сви у Ораовици и околним селима звали – зверски су убили у 92. години живота. Зато је у народу остало да је Топличка буна ”угушена камом и кречаном”.У Другом светском рату Бугари, Немци и комунисти спроводили су терор гори и од турског.Ни немачки, ни енглески, ни амерички авиони, стари ни нови, ниједном нису мимолишли Грделицу.А моја Ораовица гледа преко Мораве право на Грделицу.Имала се чега и нагледати док је крвава историја Србије јездила Царским друмом кроз Грделичку клисуру и често коначила и бестијала у варошици Грделици.
У мојој ораовачкој синфонији, са зрацима са Кале, обасја ме на тренутак и око мог мудрог деде Менка, а његова тиха беседа доживотно је уплетена у шум Ораовице у мојој свести.Био је силан човек, крупан, а тих и сабран, увек спреман да своју смиреност пренесе и на друге људе.Био је вредан сељак и мајстор, богат домаћин, са најбољом кућом у Ораовици.У Ораовици, Бистрици, Караманову, Граову и даљим селима са обе обале Мораве живи и данас прича о мудрости мог прадеде Менка.Обраћали су му се за савете, седали га у чело свих сеоских слава, првом му давали реч и слушали га к’о старосту свога. Код многих је смирио срџбу, одвратио га од преке одлуке, љутње, освете… Многе је измирио, штету стимавао и стално говорио: ”Гради мир у души својој и за њим иди”. Моји Ораовичани били су питоми и верни хришћани, а деда-Менко, у свему радном, мудром, верном и поштеном, предњачио је.
Најстарији син прадеде Менка, Јован, београдски адвокат и оснивач Атлетског клуба мачевања ”Душан Силни”, и средњи Аранђел, остали су у сенци читавог живота оног његовог ”Менков”, без кога би за наше Ораовчане и читав грделички крај били нико и ништа.Трећи његов син, мој деда Ђорђе (кога нисам ни запамтио јер је умро од великих богиња још док је мој отац био мали), својим именом није осенчио ни своју децу, а некмоли нас унучад.Никада, ни мог оца Светозара – Тозу, ни његовог брата Димитрија – Диму (који је погинуо у Балканском рату) нико у селу није назвао другачије до Тоза Менков и Дима Менков.Мог брата Владимира и мене у Ораовици никада нису звали Влада или Ђорђе, него само Влада Менков и Ђорђе Менков. Е, па зато кажем: ”Не би га пратио тако добар глас да није био неко и нешта”.
Е, моји синови све то су изгубили.Никада нису били у Србији, а некмоли у Ораовици.А како и да буду када су њиховог оца комунистичке власти, све до скора, третирали као ”ратног злочинца” и ”непријатеља народа”.Никада српски језик нису научили. Е, ту сам ја офалио и њихова мајка Немица… Остала су им само српска имена: Душан и Зоран од свег мог Српства…
Мајку Лепосаву једва да памтим.Умрла је млада од туберкулозе, заједно са нашом сестром Верицом.Тог анђелчића памтим по бледилу, лакоћи и цвркутању. Била је сва прозрачна и умиљата…
Од те опаке болести умрли су у Београду мамини родитељи и оба брата.Они су били из Свињара код Бијељине.Из Семберије прво су прешли у Шабац па онда у Београд.Мамин отац радио је као ватрогасац.
Мој отац Тоза напустио је државну службу у Лесковцу и дошао у Ораовицу да преврће земљу.Уобразио човек да је гроф Толстој па да ће у својој Ораовици писати и земљу обрађивати.Нити је он био Тослтој, нити је Ораовица била Јасна Пољана.Он је био рођен да буде сељак, а школовали га за судију па породица није имала у њему ни сељака ни судију.И тако је страћио живот у сталном раскораку између жеља и могућности, односно сељака и чиновника.Ораовица није за њим плакала, а он за њом јесте.Али ни у Ораовици није волео да ради.Упрегао је нас децу да радимо на имању, а он се са другом женом проводио.После мамине смрти оженио се Равецом из Новог Сада.Равеца је била права маћеха.За брата и мене није марила.Само се бринула о кћерци коју је имала са мојим оцем.Нас је стално опањкавала код оца.Окретала га је како је хтела. Нас је примећивала само док нам је наређивала: ”Уради ову, заврши оно…” А све тешки сељачки послови, а ми оба слаби за њих. Равеца је Тозу натерала да се врати у службу.У оно време њему то није било тешко.Био је правник, са положеним судијским испитом.Постао је директор аграра за Србију и Црну Гору, са седиштем у Скопљу.Равеца га је убрзо напустила и удала се за Руса Александра Побегајева.И са њим је имала кћерку.Слизала се и са Немцима па јој није сметало што је оца напустила да се врати у његов стан када су нам конфисковали кућу у Београду.Оглувела је и, за време окупације, прегазио је трамвај.А мој Тоза се вратио у Ораовицу опет.Орезивао је шљиву 1962.па пао са дрвета и умро.
Ораовичким парничарима у почетку је помагао.Никада ништа није хтео да наплати.Дођу они, онако снебивајући се, али осокољени да сада имју судију у свом селу. Још унука деда-Менка па право са својом парницом на његов сто:
- Ко велим Тоза Менков ће ми помогне око овог. Ем је судија, ем адвокат, ем наш!
- Хоћу, чика-Санда, хоћу. Дај да видим – а Санда прво бап боцу комовице пред њега:
- Ово је од ону тамјанику из моји виногради куј ники нема.
- Е, ако ћеш да ме подмићујеш, чика-Санда, нећу ти написати жалбу. Врати то!
Напише му жалбу, посаветује га, а ракију стварно врати.
Сутрадан дође други, па трећи, а мој ти Тоза неће мито, а сипље савете к’о из рукава.Нашег сељака мука научила да свакога чиновника мора подмитити ако хоће нешто да заврши.Доноси што има.Доносио је за дуга робовања Турчину, доносио Бугарину, а зашто не би и свом Србину, још ”ораовички адвокат сос все судски ћаги – Тоза Менков”.Ал овај неће мито ни у натури, ни у банкноте. Посумња сељак: ”Нису тој чиста посла!” И више не дође. Неће српски сељак оно што није свико.
Иако брату и мени живот у Ораовици није био нимало лак: сирочад,  без мајчине неге, уз немарна оца, са злом маћехом, она нам је пружала неку необјашњиву заштиту.
Венац Грделичке клисуре оцртавао се у небу, а њега су премрежавали  орлови крсташи. Пијучући су надлетали кањон, бдијући над својим гнездима и пикирајући плен у ораовачком пољу за своју младунчад: кокошке, зечеве, јагањце, мишеве… Причало се у нараштају да хоће и дете из колевке да понесу кад га несретна мајка донесе у поље да би окопавала кукуруз или виноград на страни. А мене је задовољавало њихово кружење и пијукање, некако у раскораку: кружење нечујно, величанствено, са метарским распоном крила, у елегантним заокретима, некако злослутно пијукање од кога су ме подузимали жмарци. Моје узбуђење дивљења и страха, истовремено, пролазило је кроз катарзу када се смиони крсташ устреми на некакав плен у пољу или у страни клисуре, а његов злослутни пијук одјекне у клисури као каква неман.Који вид, која брзина, а која опет снага да плен понесе у небо па на врх највише литице, где му је било гнездо.Тајанствени, благи шум Мораве одоздо, која се лењо ваљала вијугавом ивицом Ораовачког поља, и нешто оштрији шум брзице Бистрице која се ту уливала у Мораву па се више брчкала и мешкољила у ушћу, него хучала као док се пробијала кроз клисуру од Косова.Са истока је, опет, бркао уједначено шуморење Мораве, неуједначени жагор из варошице Грделице и њених ћепењака. Све је то отицало кроз северна врата клисуре и јењавало  према срцу Мајке Србије, па и они опомињући пијуци орлова са неба. Тако усложњени звуци Грделице личили би ми на неку Грегову нордијску синфонију да нису исувише српски фолклорни.Тај шум Ораовице сместио ми се у уво за читав живот, са свим својим вишеслојним и вишезначним сазвучјем, као нешто између фолклорне сеоске идиле моје Србијице и крешченда класичних нордијских пијаниста.
Звучала је и онда моја Ораовица и зауставља сузе да не бризну у плач сирочета које је прерано остало без мајке, звучао је тај шум годинама, непрестано и устављао сузе не да потеку низ спаљене образе ратника који живи пола века без своје Србијице.Шуми и данас да не дозволи сузи у оку старца да бризне у носталгични плач изгнаника. Дотурао је тај шум Ораовице истовремено и грам жудње и грам одлучности више у душу овом косовском крсташу, пилоту-ловцу, огорелом ратнику, који је узалудно горео на небу Србије, да смрт претекне и ране извида, да се и као богаљ ломата се прашинарима да брани Отаџбину, да истраје у подухватима, доноси одлуке и часно их изврши, претекне и претраје у свим белосветским логорима, бежанијама, подвалама њему и његовом Српству и – да Србином остане.
И сада, пред већ извесно скончање, распознајем у шуму Ораовице ехо корака мог прадеде Менка, мученице Србије и свих њених подвижника.У годинама сам прадеде Менка кад се у гроб иде.Кроз шум Ораовице Он, мој ”Деда Менко”, позива ме да им се вратим.Има ли ова сотонска земља Америка пут који кроз гроб води.Засигурно нема јер она само зна да непрекидно смрт сеје свуда у свету, па и у мојој Србијици.Она, моја Србијица, има пут ка Небу који кроз гроб води. Господе, дај ми снаге да јој се вратим…


уторак, 13. децембар 2016.

Европски циркус "BALKAN ORIENT PRess+"

Најзанимљивији коментари уз чланак
Хрватска блокирала поглавље 26, Вучић се вратио из Брисела. Премијер Александар Вучић је напустио Брисел и сутра неће присуствовати Међувладиној конференцији
или ДЕДА ТРИФУН И COMP

**
deda Trifunпре 30 минута
PUPOVAC U SABORU PITAO PLENKOVIĆA: Kad će struja u 83 srpska sela?... kako bi se "osigurao održiv i normalan život povratnika u te krajeve"(Hrvatska,Evropska unija,21 vek!!!!) >Sta je povod blokade Hrv na Eu putu Srbije i sta trazi Hrvatska od Srbije?Da se prevode knjige sa srpskog na hrvatski jezik(po svim lingvistickim autoritetima jedan jezik,a do skora i zajednicki...).O cemu mi govorimo?Treba li podsecati na svakodnevne( proustaske) ispade njihovih najvecih zvnicnika?PITANJE na koje mora da odgovori EU(koja sebe predstavlja svetionikom ljudskih prava i demokratije):Da li to sto radi Hrvatska radi "na svoju ruku" ili uz precutnu saglasnost najznacajnih EU clanica(Nemacka i sl.).Ne verujem da su oni tako "hrabri",da to sto rade,rade na svoju ruku.Jer kao sto rece nas veliki Jovan Ducic:"Hrvati su najhrabriji narod na svetu,ne zbog toga sto se nicega ne boje,vec zbog toga sto se nicega ne stide"
nominoпре око један сат
Zivim u Svedskoj. Sva deca doseljenika imaju pravo da uce maternji jezik i u skoli, osnovnoj. Jedan cas nedeljno. Nastavnici sami odlucuju kako ce uciti decu maternjem jeziku. Uglavnom je to pravopis kombinovan sa istorijom i religijom. Ima ovde i Finaca, Danaca i Norvezana. Nemaju specijalne povlastice, niti svedska drzava stampa posebne udzbenike. Mislim da je slicno sirom Evrope. Sta je to tako specijalno sa Hrvatima u odnosu na Kurde, Arape, Juzno Amerikance, Kineze, Indijce...?
Ivicaпре око један сат
Ljudi, pa dajte se osvijestite, mislite da je problem što vas Hrvatska blokira???Pa to će se pokrenuti za čas i ništa neće biti od tih blokada, to je sr..e Plenkovića i HDZ-a.Ali ajmo, drvljem i kamenjem po Hrvatskoj, Hrvatima itd...Što sutra kad budete na kraju pregovora i zadnji uvjet će vam biti da priznate Kosovo koje ja osobno ne priznajem kao državu, ali vi ćete morati priznati? Opet će biti kriva Hrvatska??? Neće, kao što nije niti sad, samo se preko naših leđa prelamaju igre velikih igrača,nas i vas i onako nitko ništa ne pita.
Branko Crnogoracпре око један сат
Kako se lako odusevljavaju i vesele spoljasnji i unutrasnji mrzitelji Srbije. Uzas!

***
deda Trifunпре око један сат
RECIPROCITET,je osnov diplomtije.Postoji od kada postoje i drzave i bilateralni odnosi.Pogotovo,ako su u pitanju nasi zapadni susedi(poznati kao "najhrabriji narod na svetu...koji se nicega ne stidi").Vreme je pokazalo da sa obnovljenom Nezavisnom Drzavom Hrvatskom ne moze drugacije...>UDARITI po dzepu,pa ce se uozbiljiti(na to su vlo osetljivi,a ne na hriscanske apele"ko tebe kamenom ti njega hlebom".Hrv u Srb ima ozbiljne ekonomske interese:Dozvoljeno im je ,u pljackaskoj privatizaciji,da postanu vlasnici vrednih i strateski vaznih firmi u Srbiji,pa i zemljista(Vojvodina,prehrambena industrija i sl).Dozvoljeno im je,protivno pravilima,da zadrze carinske povlastice(CEFTA),kad su postale clanica EU...Nasuprot,Srb u Hrv nema ekonomski interes,jer joj Hrv nije dozvolila svojom protekcionistickom politikom...>Hrvatskog Premijera, Pupovac jos moli da prikljuce struju u srpska povratnicka sela(Hrv,EU,21.vek)!?O cemu pricamo!Samo "po dzepu",pa neka Todoric&co to resavaju sa hrvatskom Vladom
compпре око један сат
šta tu ima odlično što država Srbija nije otvorila poglavlje 26????? to što neće dobiti za školstvo predpristupnu pomoć od 40 miliona eura.... to je vama odlično da deca sede u hladnim klupama i da bulje u zelenu tablu a svi njihovi vršnjaci u Evropi od 2 razreda osnovne dobijaju svoj kompjuter..... i dok se oni svi odškoluju do 15 godina na informacionim tehnologijama naši ne umeju ni da ga uključe a mnogi po selima nemaju pojma ni kako izgleda....... to je vama odlično da mladi naraštaji budi bogalji u mozak i sebi i drugima..



**


Prekobaracпре 2 сата


Komentari mi se ne objavljuju! Pa da ponovim: Sve te plave zastave sa malim zvezdicama trebalo bi da se izbace iz javnih institucija jer mi nismo i necemo ikada postati clan EU-ije!


Одговори | Препоручујем 10





Prekobaracпре 2 сата


Komentari mi se ne objavljuju! Pa da ponovim: Sve te plave zastave sa malim zvezdicama trebalo bi da se izbace iz javnih institucija jer mi nismo i necemo ikada postati clan EU-ije!


Одговори | Препоручујем 10





Лазарпре 3 сата


Одлично.


Одговори | Препоручујем 25





томанпре 2 сата


Србија Хрватској ништа није блоковала,па је наивно мислила да ни они неће.Али авај,па докле више да зец кроз ноге протрчи,стоти већ пут.Деца у забавишту се смеју.


Препоручујем 3





Mikac Mikпре 5 сати


Blam blam! Kako je glupo onim blokiranima kad ih koči neko ko je upravo spaljivao dvojezične table na ulazima u svoje državne institucije. Čini se da je EU otišla za Hrvatskom totalno desno, a da je Deutschland sa Christen Demokratischen Union na čelu postao jedna od najlevičarskijih zemalja nama Lijepe Naše EU. A mi, Srbi, i dalje glumimo tzv. "sidro stabilnosti u regionu" kako nam to Herr Kurc poruči.... Cirkus se nastavlja, a narodu je muka od predstave. Laž i obmane, tabloid država i građani u seobama, tako se doima Srbija u očima onih koji su se u brodolomu dokopali kopna tih nekih zemalja sa sjajnijom budućnosti za njih i njihov naraštaj od ovog našeg balkanskog mraka i blata. Vreme je da neko opet upali svetlo i da se pozornica malo počisti pa možemo dalje da nas sidro povuče još malo dublje u duboku depresiju! Ali sa objašnjenjem situacije i na jezicima manjina :))) Danke Deutschland :)


Одговори | Препоручујем 27





zlatanпре 23 минута


Dosta je hrvatskog , a i briselskog izivljavanja. Ili je Merkelova izgubila svoju snagu ili pusta Hrvate da obavljaju prljave poslove i da se pri tom raduju.


Препоручујем 0





Miroljub Stojkovićпре око један сат


Kapa dole, Mikac Mik!


Препоручујем 3





Pera Peraпре 8 сати


A kakav odnos se zauzima prema EU koja je u svoje drustvo primila Hrvatsku ? Pametni u takvo drustvo ne ulaze .






**


Slobodan Vlaskiпре 8 сати


Мислим да је крајње време за укидање "традиционалинх" или повлашћених царина за производе из Хрватске, која је поодавно иступила из ЦЕФТА-е.


Одговори | Препоручујем 28





Pera Peraпре 8 сати


Ja sam protiv totalitarne EU . Ali , tragicno je to da Srbija koja je izasla na strani pobednika iz Prvog svetskog rata sa gubitkom vise od 1.200.000 poginulih vojnika , i iz Drugog svetskog rata izasla na strani pobednika sa ogromnim gubitkom u ljudskim zivotima i stotinama hiljada masakriranh Srba i srpske dece od strane ustasa .., i da nas hrvatski GUBITASI UCENJUJU i igraju se sa nama kao macka sa misom. Srbi su im dali drzavnost i dali im da prodaju svoju robu u Srbiji i Frikom im dali... Sa nama Srbima DEFINITIVNO NESTO NIJU U REDU.


Одговори | Препоручујем 34





miroslavпре 9 сати


Opet se čudom čudimo, kao da je prvi put, da nam RH pravi problem. RH se bavi RS već godinama, zbog svojih frustracija i za domaću političku upotrebu, mlate nam prstom, prete ucenjuju i evo sad nas blokiraju. Žele nam pokazati koliko su oni važni u EU, opet za domaću političku upotrebu a zapravo su mala, marginalna i periferna članica EU. Skromna politička, demokratska,ekonomska i svaka druga moć, kod naših komšija provocira kompleks manje vrednosti. Našta liči ta EU, dovoljno govori ponašanje njene članice sa Balkana. Britanci su se pametno i na vreme odlučili i otišli iz te zajednice sa razlogom. Ako ozbiljne zemlje članice EU, ne ustave tu malu balkansku državu, ona će nam smetati i blokirati nas, sada već iz inata, na našem neizvesnom putu u EU. Mi moramo sebi postaviti pitanje kuda idemo, srljamo li, ako je RH država koja ima mogućnost da nam smeta i da nas blokira?


Одговори | Препоручујем 10





Mišaпре 9 сати


Ošigledno je da hrvatskoj vrhuški dozvoljavamo da nas zbog bezalternativnosti neproverenih referenduom u strmlenjima ka EU U NAJMANJU RUKU SVESNO ucenjivački ometa a to nije slučaj samo u ovoj stvari.Potreban je adekvatan i bar brz recipročan odgovor.Odgovor teba da bude adresiran na vrhušku i na fašisoidne i nacističke povampirenjake vodeći računa o velikom delu naroda koji je bio posvećen antifašizmu.Moramo se naučiti da predviđamo događaje i predupredimo ih a ne da nas sramote ,realno očekivanim postavljanima.Infomišimo svet o stanju poglavlja koja su oni otvarali pred odgovornim organima i svetskom javnošću a pre svega pred UN.Jedan premijer morao je biti oprezni a dužan je analizirati izbor saradnika za ovu etapu puta u EU.OSAVREMENJAVANJE UKUPNOG SISTEMA U NAS MOŽE SE REŠITI NAŠOM PAMEĆU a ne gotovo kopiranjem tuđeg.Mi smo evropejci svojom lokacijom ali i doprinosom u eliminaciji rasnih,fašističkih,nacionalističkih i drugih nazadnih stremljenja. Presaberimo se .


Одговори | Препоручујем 8





Dr. Spasic пре 9 сати


Samo jeno pitanje: Zasto Srbiji treba clanstvo u EU?


Одговори | Препоручујем 28





Анкапре око један сат


@mm, зашто ЕУ треба Хрватску? Па да има некога тко ће да шири нацизам, да настави путем Хитлера и Анте Павелића. Екстремна десница у цијелој Унији је нагло порасла уласком Пољске, Мађарске и Хрватске у Унију. Земље које су већ од памтивијека склоне нацизму, није тешко употребити за те прљаве игре. Али све се враћа. Ту су џихадисти. Србија треба само да престане да "брани", да их задржава на својој територији, већ да их пусти да ураде свој посао. По заслузи. У име Бога и Алаха!!!


Препоручујем 2





mozda mozdaпре око један сат


moze i ovako: zasto eu treba srbija?


Препоручујем 2





Radoje sa Kosmetaпре 9 сати


Neka se vrati ja mu nisam ni odobrio da ide tamo u moje ime..Koga je pitao neznam, ni zašto je išao isto neznam, niti on zna.






**


Magle na vidiku пре 10 сати


Ma...... ne brine mene što je On napustio Brisel, nego me plaši da se ne naljuti, kao što inače zna, pa napusti i Beograd jer stalno ističe da ga sopstveni narod ne razume, pogotovo novinari. A o političkim protivnicima ne treba trošiti reči.


Одговори | Препоручујем 23





Pa staпре 10 сати


RH bez dozvole Nemacke to ne bi ni smela da uradi sto je i ocigledno. Cudno da Vucic ne zamera Merkelovoj. Ocekujem izjavu da "Srbija nece nasedati na provokacije i da je EU i dalje glavni cilj Srbije". Izbori dolaze i ocekujem jos vise patriotskih poteza samozvanoga premijera.


Одговори | Препоручујем 12





Radoje sa Kosmetaпре 10 сати


Hrvati Blokirali poglavlje 26, ja blokiram 25,24,23, 22,21, sve do nule, da im pomognem da se ne muče hijene. Eto je njima EU, neka seire u njoj, Mene te Haračlije ne trebaju, Malo nam Vesli Klarka koji odnosi Rudu sa Kosova, Bonstvil i druge nemani, još nam treba Hrvastska EU


Одговори | Препоручујем 11





Šoneпре 10 сати


Kupuj srpsko, voli srpsko, počni da se ceniš srpski narode! Srbija da se ugleda na Švajcarsku u svakom pogledu i bice nam ok. Sve imamo, a kao da smo oči izgubili, pa to ne vidimo. Probudi se Srbijo, mani se ćorava posla udruživanja sa najcrnjim sistemom koji postoji, EU. Ne treba ni u uniju sa rusijom. Stroga neutralnost i reciprocitet. Gledamo svoj posao...


Одговори | Препоручујем 15





predragпре 10 сати


Ozbiljna drzava bi preventivno,pred svaku ocekivanu komsijsku cusku, iskoristila sve moguce poluge odvracanja koje su joj na raspolaganju.A ima ih.Recimo sve postojece organe u okviru državne ili lokalne uprave čiji je zadatak da kontrolišu postovanje propisa i zakonitosti rada u vise od 200 registrovanih hrvatskih kompanija. Srbija to nije, pa je iluzorno ocekivati redovne i ucestale posete poreske ,trzisne,sanitarne, komunalne...i ispekcije rada, jer zaboga firme su "Europske" i nedodirljive. Kao i svako NJ. Velicanstvo Strani Investitor.Znaci,kao i obicno kad se nema petlje,odluka je na G.Potrosacu.


Одговори | Препоручујем






**






Goran пре 10 сати


Srbija treba privolu Hrvatske za ulazak u EU. Srbija se ponaša prema Hrvatskoj kao da ne treba njenu privolu. Koga je moliti nije kuditi.


Одговори | Препоручујем 5





неко је љут што је...пре 10 сати


...дао сагласност на све што је тражено за Косово "на лепе очи" фрау Меркел и сињоре Могерини. Резултат ове мудре политике је "ни Косово, ни ЕУ" и то одмах, битно пре 2025. Лично немам проблем са другим делом ове политике, напротив, свесрдно га подржавам, али за остварење тог циља политички и имовински уступци Косову сасвим су сувишни.


Одговори | Препоручујем 5





neko tamoпре 10 сати


Mozda bi premijer trebalo da poruci EU da ukoliko se blokada nastavi da ce da raspise referendum sa pitanjem " treba li ici u EU?". EU zvanicnicima treba da bude jasno da njihovo otezanje i tolerisanje Hrvatskog ponasanja moze EU da kosta konstruktivnog clana. Za Srbiju bi i onako bilo tako bolje...






Видети још, даље

Популарни постови